Да, „Свеже са брода“ је важно, али да ли је добро?

Мислим да нико не тврди да АБЦ Свеже са брода је важан, као први азијски ситком са породичном глумицом од Маргарет Цхо'с Све Американке 1995. И то морам да напоменем. Свака рецензија то мора напоменути. Јер Фресх Офф тхе Боат је у ствари и важно, ако ни због чега другог не одбија комадић гигантског белог зида популарне телевизије. Емисија се врти око породице Хуанг - баке Хуанг, родитеља Лоуиса и Јессице и њихова три сина Еддиеја, Емерија и Евана - тајванске породице која се сели из кинеске четврти Васхингтон ДЦ у Орландо на Флориди.

Али не можете само проценити емисију колико мења статус куо. Веома публикована недељна емисија која је пола сата била само мртви ваздух променила би статус куо, али то не значи да би је људи гледали. То не би значило да би то била добра представа. Тако је Свеже са брода заиста забаван, смешан комад?

Па, за почетак, у најмању руку мислим да ми се ова емисија више свиђа од Еддиеја Хуанга. Нажалост, целокупна премиса Свеже са брода није заснован на мом личном мемоари . Није тајна да господин Хуанг има неке ... резерве? ... у вези с тим како је АБЦ поступио с адаптацијом своје књиге. Месецима пре премијере емисије, ноторно је написао есеј за Вултуре , у којем је написао, Мрежа је покушала да моје мемоаре претвори у комад кукурузног шкроба, а мене у маскоту за Америку. Мрзила сам то. Сада прегледам емисију, а не особу, мада сматрам да је одлука господина Хуанга да своју емисију доведе у АБЦ у власништву Диснеиа ако жели грубији поглед на расне односе у белом предграђу, а нарација господина Хуанга о свакој епизоди горка, тамна нијанса на њему знајући његове личне мисли.

Али то је смешно Свеже са брода . Осећам се као две потпуно различите ТВ емисије - она ​​коју је АБЦ желео да направи и она коју је господин Хуанг замислио. Готово да можете рећи свакој сцени која је била победа за господина Хуанга, тренутак који је апсолутно одбио да пропусти или умањи. Узмимо за пример сцену кафетерије, вероватно најбољу сцену у правом, правом смислу речи, од две полусатне епизоде ​​премијере. Млади Еддие потуче се са Валтером, црним школским колегом. Навикни се, каже Валтер. Сад сте на дну. На мене је ред, жвака.

Не могу да замислим колико је било тешко убацити реч цхинк у АБЦ скрипту. Али снага сцене је у реакцији младог Едија. Он је љут. То му се види на лицу. Али је такође збуњен. Зна да је реч употребљена у бесу, очигледно псовке против његове расе. Али до тог тренутка расне псовке нису биле ни део Едијевог живота. Знао је у овом новом окружењу, био је другачији. У том тренутку схвата колико су различити.

Цела сцена се осећа позајмљеном из другог универзума где Свеже са брода је сваке сриједе у 10 ... на ХБО-у, каналу на којем сматрам да господин Хуанг нема нула резервација.

Зато што се понекад тон емисије усмерава главом у АБЦ-ифицатион. Наравно, нови бели суседи Хуанга биће безосећајни, то је дато због приче, али људи су цртачки безосећајни. Повремено су широки потези насликани тако широко, да се враћају у сатиру сатире. Она сече једнаке делове због комунизма, каже комшиница о подели колача Јессице. Будите сигурни, више пута неко полако говори Праведно. Као. Ово, под претпоставком да члан породице Хуанг не може да говори енглески.

Али на крају, Свеже са брода је АБЦ породични ситком и што се тога тиче смешно је. Заправо је смешније од већине ситцома на АБЦ. Цонстанце Ву као матријарх породице Хуанг је далеки тренутак, а Рандалл Парк као штене сличан отац је одмах иза. У ствари, изненађујуће, ова емисија је и смешнија и дирљивија када се мање фокусира на расу, а више на породичну динамику (разлог због којег сам уживала у другој епизоди много више него у првој, епизоди о Јессица-јевом школовању своје деце и везивању Еддие-ја) са оцем.)

На неки чудан начин са којим се углавном нико неће сложити, мислим да је средње дете Емери најзанимљивији лик у овој емисији. Постоји шаљива шала да је, док је Орландо збунио његову породицу, а Еддие се бори мучно да се уклопи, Емери некако ... у реду. Првог школског дана организује за пријатеље. Деца из суседства поздравила су га у шетњи до аутобуске станице. Његова потпуно нова девојка доноси му соду. Зашто ми пилићи не доносе соду? Пита Еддие.

Превише желите, одговара Емери.

Да, има много тога да се каже за чињеницу да је један од најмлађих Хуангових емери један од Хуангових који су у потпуности асимиловани у Америку. Али има и нешто да се каже за Емерија који то не жели превише. На трци није тако окачен као сваки други лик у овој емисији, а заузврат нико није окачен његов трка. А можда је то оно што је одраслог Еддиеја Хуанга толико наљутило. Његова прича никада није била о жудњи за прихватањем, као ликови Свеже са брода тако често чине. Радило се о жељи за шансом да буде он сам.