Други, у преводу мање познатог Андрева Бромфиелда, Еццо ће објавити у септембру; продаје се као оригинална верзија Толстојеве класике, оне која никада није виђена у овој земљи. Ово издање долази са сликама - илустрацијама које је наручио сам Толстој - и отприлике је четири стотине страница краће од Кнопфових.
Две књиге треба да стигну у продавнице у размаку од око месец дана, а у великој традицији руског сукоба, Еццо и Кнопф су спремни за двобој.
Кнопф јеизвршили агресиван напор да дискредитујуЕццо-ово издање, тврдећи да то уопште није оригинална верзија већ прикривено лажно представљање које крши Толстојево дело и доводи у заблуду читаоце. Госпођа Валтхер рекла је за Публисхер'с Веекли прошлог месеца да је Еццо направио озбиљну грешку, док је господин Певеар написао отворено писмо новинарима по њеном налогу, у којем осуђује Еццо-ов филистички однос према Толстоју као уметнику и упозорава читаоце да не западају за њихове висина продаје.
У интервјуу од понедељка, потпредседник и издавач Еццо-а Даниел Халперн рекао је да му је једини циљ да Толтојевим обожаваоцима и научницима понуди потенцијално просветљујући текст, док новим, лежернијим читаоцима даје прилику да прочитају Рат и мир а да не мора да се провлачи кроз све Толстојеве филозофске дигресије.
Еццо је објавио два добро прихваћена превода када су започели Толстоја - један од њих Смрт у Венецији, други Дон Кихот —А господин Халперн је желео да настави серију. Тако је одлучено да ће бити следећи Еццо-ов пројекат Рат и мир , а особље компаније Еццо кренуло је у потрагу за преводиоцем.
Испрва, како то каже господин Халперн, желели су господина Певеара и госпођу Волокхонски, прослављени двојац супруга и супруга чији се профил недавно надуо када је Опрах Винфреи одабрала њихов превод Ана Карењина за њен клуб књига. Према господину Халперну, био је близу да закључи договор са паром када су се предомислили и одлучили да остану са Кнопфом. (Упитани о кокетирању Певеара и Волокхонски-а са Еццом, госпођа Валтхер је потиснула смех и прошла кроз импресивну листу руских класика коју је пар већ превео за Кнопф кад су започели Рат и мир ).
Тиме се одбор за потрагу у Еццо-у поново састао и на крају се нагодио за господина Бромфиелда, који је превео гомилу савремених руских писаца, међу којима су били Борис Акунин и Вицтор Пелевин. Испоставило се да је господин Бромфиелд већ радио на томе за британски отисак ХарперЦоллинс-а под називом Фоуртх Естате.
Међутим, није радио на добро познатој верзији романа, већ на раном нацрту, који је први пут руској јавности ставио на располагање 2000. године филолог, претворен у издавача по имену Игор Захаров. Заинтригиран, господин Халперн је брзо средио да Еццо објави књигу у Сједињеним Државама.
Ова верзија књиге заснована је на три серијска поглавља Толстоја објављена у руском часопису 1865. и 1866. године. Према белешци на челу издања Еццо - и уводу Николаја Толстоја, који је нејасно повезан са аутором - Толстојем користио је ова поглавља као темељ за нацрт који је довршио у децембру 1866. Тада је, како се каже, написао Крај на последњој страници рукописа, али убрзо након тога, предомислио се, напустио је Москву на своје имање , и током три године извршио опсежне ревизије које би довеле до објављивања целокупног дела, у укупном износу од шест томова, 1869. године. Ова верзија је, углавном, послужила као основа за широко коришћени превод на енглески језик Лоуисе и Аилмер Мауде, објављен двадесетих година 20. века.
Господин Захаров, руски издавач, прилично је претукао критичаре када је објавио ово издање часописа Рат и мир у Москви. Текст књиге, укупне површине око 700 страница, адаптиран је из академске монографије коју је током 50 мукотрпних година саставио руски научник Толстој и објавио 1983. Шира јавност углавном није била упозната са овим првим нацртом док господин Захаров није одлучио је да га очисти - то јест уклони све гломазне фусноте, заграде и варијанте које је његов уредник с љубављу убацио у корист академске заједнице - и препакује за трговину.
Ја сам популаризатор, рекао је господин Захаров у интервјуу, обраћајући се за Обсервер на руском језику из Берлина. Видим нешто занимљиво и почнем да машем рукама и да вичем ‘хеј, хеј, сви дођите овамо! Имам нешто овде! Можда ће се и вама свидети! ’
Господин Захаров је провео месец дана уређујући Заиденсхнурову монографију и одштампао је 5.000 примерака по завршетку. На полеђини је укључио узбудљиву уредничку изјаву којом је изјавио да је то његова верзија Рат и мир била боља, краћа и надасве аутентичнија од оне на коју су људи навикли.
Двоструко краћи, четири пута занимљивији, обећао је. Више мира, мање рата. Скоро никакве филозофске дигресије или неразумљиви француски. Срећан крај: принц Андреј и Петја Ростов остају живи.
Убрзо је господин Захаров био у средишту огромног таласа протеста, приговора и беса најлуђе врсте. Учествовао је чак и у јавном суђењу књиге која се приказивала на националној телевизији, током којег је упућивао критике разних Толстојевих учењака (господин Захаров се присећа, Једна особа је рекла: 'Игоре, како си могао? Ти си у Русији! Ако је палица путера каже стварно, онда сви знају да је то дефинитивно маргарин! 'Нисам се тога сетио.)
Господина Захарова је вређала реакција: „Дођавола сви”, рекао сам им, нека то прочитају у иностранству - тамо има нормалних људи, који заправо читати књиге. ’
Уз помоћ свог књижевног агента (који такође заступа Михаила Горбачова), господин Захаров је од тада добио своје Рат и мир преведено на четрнаест језика. Господин Захаров је рекао да се због превода на енглески језик, који се појавио у Великој Британији прошлог априла, осећао попут Наполеона.
Господин Халперн и његово особље у Еццо-у намерно су се дистанцирали од господина Захарова, избегавајући његову реторику док се припремају за објављивање књиге; као резултат, према господину Халперну, отров који долази из Кнопфа је погрешно постављен.
Све ствари у [Певеар-овом] писму, наслове које он тамо цитира, одлучили смо да не користимо, рекао је господин Халперн.
Заправо, саопштење за штампу Еццо издато пре објављивања књиге цитира примедбе господина Захарова прилично истакнуто, али их квалификује рекавши да је мало претерао. (Господин Захаров је рекао да не криви америчке уреднике што су напустили његов продајни терен: Понекад је потцењивање боље од истрчавања и ударања у прса.)
Ипак, господин Халперн је рекао, Еццо не тврди да ће њихова књига заменити канонску верзију. У ствари, рекао је, господин Бромфиелд ће започети рад на преводу стварног текста Рат и мир - то јест, дугог кога сви знају - и по свој прилици ће га Еццо објавити кад заврши.
Збуњујуће је док једноставно не седнете и прочитате увод у нашу књигу, рекао је господин Халперн, што очигледно ЛуАнн није учинила.
У међувремену, Толстојеви учењаци изгледају неповерљиви према Еццовој оригиналној верзији, истичући да је Толстојев рад на књизи био превише распршен да би могао постојати било који ауторитативно први нацрт.
Ово сигурно није двобој, рекла је Донна Орвин, која је некада уређивала часопис Толстои Студиес са Универзитета у Торонту, јер је Бромфиелд верзија Рат и мир заиста је превара. То је рана верзија Рат и мир , то је сигурно тачно, али није Рат и мир.
Ипак, већина академика контактираних за ову причу била је уморно незаинтересована за контроверзу која је избила око два превода.
Ово је чисто комерцијално срање, рекао је слависта са Станфорда Грегори Фреидин. Мислим да не заслужује нечију пажњу. Ријеч је о томе који аутомобил има најбољу километражу, такве ствари. У сваком случају, то је сјајна књига.
