оригинални случај , не доноси пресуду већ представља случај блога.
Прво, постоје неки докази који нису баш инкриминишући: постоји неколико одломака из јануара 2007 Невсвеек комад који звучи слично, али није идентичан са Тимес комад. Друго, Тимес Комад, који је написао слободњак Денни Лее, односи се на низ извора Невсвеек користи у свом комаду. Један од тих извора, Марина Палмер, особа цитирана 2007 Невсвеек комад, појављује се у Тимес комад, али очигледно се одселио месецима пре него што је Денни Лее отрчао. Госпођа Палмер такође тврди да никада није разговарала са Леејем.
Уредник Тимес путописни одељак, Стуарт Еммрицх, послао нам је е-пошту да каже: „Није било плагијаризма на послу“.
„Није било измишљених или подигнутих цитата“, пише он. „Свака особа коју је Денни Лее цитирао у чланку резултат је телефонског или непосредног интервјуа. Марина Палмер, аутор књиге [Танго и секс], била је неко кога му је неколико људи поменуло, као пример емигранта који се прославио. Пронашао је њену биографију на њеној веб страници и допунио је тај опис истраживањем које је пронашао из других новинских чланака. Денни нигде у чланку не имплицира да је са њом разговарао. Такође је у свом делу споменуо Франциса Форда Цопполу (који снима филм у БА), али није га директно интервјуисао. '
Уместо тога, тврди господин Еммрицх, проблем у причи је што је тема била неоригинална. „Дао сам прилично дугачко објашњење свега овога Цраигу Вхитнеиу, нашем помоћнику главног уредника за стандарде, и Цларку Хоиту, јавном уреднику, који се, чини се, слажу да овдје није ријеч о плагијаризму, али можда, у речи Хоита, „недостатак независног предузећа“.
Када је говорио о сличности у преклапању језика, господин Еммерицх је написао: „Што се тиче писања, постоје нека несрећна места где се два дела преклапају:„ историја филма у причи “; „уметничке галерије натопљене вином“ насупрот „модне ревије на бази шампањца“. И не мислим уопште ово питање минимизирати - нити Денни - али сматрам да те сличности имају више везе са можда враћањем на старе клишее о путовањима - и тешко проналажењем нових начина да се град опише као „вруће“ и „хип“ - онда намерни покушај копирања туђег језика или извештавања. “
У е-пошти он пише да је желео да се позива на Невсвеек причу, која је и он и Денни Лее била позната рано у процесу извештавања. „Можда још један поглед на Невсвеек чланак пре него што смо кренули у штампу подигао би неке црвене заставе, али до тог тренутка сам тај комад већ заборавио. (Заиста, да сам га прочитао поново, никада не бих написао тип екрана који сам написао: „Привучени ниским ценама и елеганцијом налик на Париз, исељеници, дизајнери и музичари трансформишу Буенос Аирес у пулсирајућу врућу кућу кул. 'Скоро је управо оно што Невсвеек комад рекао. '
Рекао је да лист уопште не схвата питање олако, али то је углавном неуспех у теми приче, а не етичко кршење. „Опет се слажем да смо могли и јаче да копамо, али мислим да је сличност ова два дела углавном случајност и очигледна неоригиналност наше идеје.“
